Упознај ме.

Моја животна прича

Први пут сам се преселила у нову земљу када сам имала 18 година – селећи се из удобног дома у Београду, у Србији, у брз и бучан израелски живот. Бити сама и незнати шта је потребно за самосталан живот у новој земљи, била је борба. Све што су ми говорили о томе како живот изгледа и шта се очекује од нас да бисмо успели, било је бескорисно. Потребно је време (у годинама) да се почнемо осећати пријатно на новом месту.

Други пут када сам се преселила у нову земљу било је са партнером. Заједничко пресељење у Берлин, у Немачкој, имало је своје добре тренутке – одговорности су биле подељене, и постојао је неко са ким смо делили запажања, разлике и искуства. С друге стране, донело је непредвидиве проблеме. Ми, као појединци у вези, мењали смо се током процеса интеграције. То је ставило необичан стрес на везу, и од везе се очекивало да се интегрише и прилагоди новим околностима.

Недавно сам одлучио да променим удобан берлински начин живота који сам изградио и преселио се у сунчани Лисабон, у Португалу, где сам поново почео од нуле. И поново су се преклапали бројни изазови – проналажење дома, стварање мреже пријатеља, тражење посла и решавање административних питања. Без обзира на то из каквог живота долазите, суочавање са свим егзистенцијалним изазовима истовремено може се осећати као губитак тла под ногама.

Бол је неизбежан; патња је опционална

Гледајући уназад, верујем да је тих првих неколико година могло бити забавније и пријатније да је неко разумео моју ситуацију – неко ко би могао да се повеже са огромним бројем тема и помогне ми да одредим приоритете и подржи ме да превазиђем ситуације и изазове.

Моја радна прича

Моја каријера је почела у кол центру. У исто време, сазнао сам о контроли квалитета и открио своју страст према квалитету софтвера. Ово рано искуство ме је инспирисало да стекнем диплому основних студија из софтверског инжењерства, где сам уравнотежио студије пружањем подршке стартап компанијама као инжењер квалитета.

Након пресељења у Берлин, фокусирао сам се на стицање и проширивање искуства и усавршавање вештина. Квалитет софтвера је тимски рад и свако треба да допринесе својим вештинама и перспективама како би се побољшао и одржао квалитет софтвера који испоручујемо.

Помажем развојним тимовима да испоруче производе на које су поносни

Као руководилац квалитета у берлинском стартапу, прихватио сам нове изазове као Scrum Master, проширујући своје вештине кроз разне сертификате и обуке у области агилних методологија, коучинга, фацилитације и још много тога. Ово путовање ме је довело до кључне улоге у управљању хибридним, дистрибуираним и удаљеним тимовима, а такође и до вођења агилне трансформације развојних тимова.

Моја музичка прича

По повратку у Србију, студирала сам у средњој музичкој школи, смер виолина. Поред инструменталне обуке, образовање је нудило структурирану наставу из музичке теорије, солфеђа, историје и још много тога – искуство слично похађању специјализованог конзерваторијума. Током овог периода, пронашао сам радост и у хорском певању као члан најстаријег јеврејског хора на свету, „Браћа Барух“ у Београду.

Иако је моје формално музичко образовање завршено средњом школом и на крају сам се повукала из музичког живота, музика никада није напустила мој живот. Недавно сам се поново повезао са њом на другачији начин – организујући Роси Фест, међународни музички фестивал у Београду, као координатор и подршка иза кулиса, помажући у стварању и одржавању техничких решења за успех таквог фестивала.

Музика, у једном или другом облику, ме је увек пратила — штитећи ме и утемељујући попут нити уткане кроз мој идентитет. Она је део мене, чак и када не држим инструмент. Зато дубоко верујем у помагање другима да пронађу своју музику — шта год их враћа себи.

Ових дана се поново повезујем са овим делом себе на нови начин, певајући као део Лисабонског Lisbon Community Choir. То је још један подсетник да чак и након што вас живот одведе далеко од места где сте почели, суштина онога што јесте никада се заиста не губи.